Skip to content

Немачка србофобија, шта каже ВИ?

Концепт „немачке србофобије“ може се разумети и у историјском контексту, посебно током нацистичке ере, и у оквиру модерних друштвено-политичких перцепција.

Концепт „немачке србофобије“ може се разумети и у историјском контексту, посебно током нацистичке ере, и у оквиру модерних друштвено-политичких перцепција.

Историјски контекст Немачке србофобије

Историјски гледано, антисрпско расположење је било карактеристика нацистичке идеологије.

Расна хијерархија: У „расној хијерархији“ коју су успоставили нацисти, Срби су били стављени на дно словенске групе, сматрани унтерменшима (подљудима) и културно и друштвено инфериорним.

Акције у Другом светском рату: Ова идеологија се интензивирала након државног удара прозападних српских официра у Југославији у марту 1941. године, што је разљутило Хитлера. Немачка је потом извршила инвазију и окупирала Југославију, а немачке окупационе снаге су спровеле оштру политику одмазде, укључујући погубљење хиљада српских цивила.

Пропаганда: Нацистичка пропаганда је радила на подстицању антисрпског расположења међу другим балканским етничким групама, приказујући Немачку као спасиоца од „српског национализма“. 

Модерна схватања

У савременом добу, дискусија о немачкој србофобији често се повезује са тумачењима југословенских ратова и медијским приказима.

Медијска пристрасност и југословенски ратови: Неки Срби који живе у Немачкој или другде примећују пристрасност у извештавању немачке штампе, радија и телевизије о сукобима из 1990-их, сматрајући да је генерализовани антисрпски наратив заменио раније облике предрасуда. Перспектива неких немачких појединаца је да Немачкој једноставно није стало до Србије, посматрајући је само као „средство за постизање циља“ у геополитичкој динамици, а етикета „агресора“ из 90-их је остала у јавном сећању.

Дискриминација и ксенофобија: Случајеви опште ксенофобије или изоловани инциденти дискриминације према Србима пријављени су од стране Срба у Немачкој, као што је случај вербалног и физичког напада у јавном превозу.

Политички дијалог: Недавно је било иницијатива, попут оне представљене у влади Србије у марту 2025. године, усмерених на ангажовање српске дијаспоре, укључујући и ону у Немачкој, како би се „заштитила истина о српском народу“ и супротставила ономе што они виде као сталне „клевете“ или историјски ревизионизам. 

Verified by MonsterInsights