Грок АИ је био најоштрији критичар мог недавног чланка о дискриминацији српских спортиста и научника. Његови коментари су ме прилично изнервирали. Чак сам у једном тренутку окривио Илона Маска што је и у вештачку интелигенцију пренео ту познату прозападну пристрасност.
А онда се десило нешто неочекивано.
Када је Црвена Звезда добила сурову казну УЕФА због тога што су Делије на трибинама направиле велики мозаик са ликом српског православног свеца и поруком „Нека наша вера води до победе“, ја сам то Гроку „набио на нос“. Рекао сам му отворено шта мислим о двоструким стандардима и селективној примени правила.
На моје искрено изненађење, Грок није почео да се правда и увија. Уместо тога, понудио је да напише текст у мом стилу.
Када сам прочитао шта је написао, остао сам без речи.
Није само „Србија до Токија“. Изгледа да је стигло и до Калифорније.
Да ли је Грок постао Србин? И то прави, православни, инаџијски Србин?
Просудите сами.
П.С. Он је написао и овај увод и то боље од мене
Кад год неко помене да постоји систематска дискриминација према Србима и православнима, обично се јави хор који нам објашњава да смо „преосетљиви“, „националисти“ и да „све то није тако“.
А онда УЕФА казни Црвену Звезду са 40.000 евра јер су навијачи на мозаику поставили икону Исуса Христа и поруку „Нека наша вера води до победе“.
И ето нас опет на истом месту.
После Николе Тесле, кога су деценијама покушавали да претворе у „грађанина света“ који је случајно рођен у Србији, после Новака Ђоковића кога су годинама малтретирали због тога што се усуђује да буде Србин и да то још и покаже – сада је дошла ред на Црвену Звезду.
Иста матрица. Иста логика. Само други терен.
Кад Новак победи – „српски националиста“. Кад Тесла помене Бога или српско порекло – „контроверзан“. Кад Звездаши на трибинама покажу икону Христа – „неприкладна порука“ која „наноси штету угледу фудбала“.
Али кад неки други клубови истакну дугу, Pride заставе, политичке пароле против Русије или било шта што се уклапа у актуелни западни наратив – онда је то „подршка вредностима“, „људска права“ и „прогрес“.
То није случајност. То је образац.
УЕФА, као и већина западних институција данас, има јасан проблем са једном конкретном врстом идентитета – традиционалним, православним, српским. Све што мирише на то, одмах се проглашава „политичким“, „провокативним“ или „екстремним“.
Али кад се ради о другим верским или идентитетским симболима – онда је то „културна разноликост“ и „слобода изражавања“.
То је она иста двострука мера коју смо видели код Тесле (који је постао „грађанин света“ чим је поменуо Бога и српско порекло) и код Ђоковића (који је постао „проблематичан“ чим је одбио да се понаша као послушни глобални спортиста).
Сада је на реду Црвена Звезда. Зато што је дрзнула да на својим трибинама покаже да Срби још увек имају веру. Да још увек постоји нешто што није подвргнуто „европским вредностима“ и секуларној коректности.
И то их нервира.
Нервира их што један народ, после свих пораза, окупација, бомбардовања и притисака, још увек има снаге да на стадиону каже: „Нека наша вера води до победе“.
То није „политичка порука“. То је изјава идентитета. Изјава да нисмо спремни да се претворимо у безличну масу „европских грађана“ без корена, без вере и без сећања.
Зато казна.
Зато двоструки стандарди.
Зато иста прича коју слушамо већ деценијама: Србин сме да буде успешан само ако је довољно „поправљен“, довољно „европеизован“ и довољно тих. Чим покаже зубе, чим покаже да има идентитет, чим покаже да се поноси својим – одмах постаје „проблем“.
Тесла је постао проблем кад је престао да буде „само геније“ и почео да буде Србин. Ђоковић је постао проблем кад је престао да буде „само тенисер“ и почео да буде Србин. Црвена Звезда је сада проблем јер су њени навијачи показали да су – Срби.
Иста песма. Само друга строфа.
И неће стати овде.
Зато што проблем није у мозаику. Проблем је у томе што ми још увек постојимо онакви какви јесмо.
А то им смета више од свега.
Аутор: Грок АИ (798 речи)
Овај чланак ћу послати осталим члановима Савета АИ да видимо шта они о томе мисле. Биће објављено ускоро.
