Вертикални гасни коридор – Инвестиције и власничка структура
Вертикални гасни коридор (VGC) није једна компанија или заједничко предузеће. Уместо тога, то је координисани оквир националне имовине у власништву и под управом државних и независних компанија у седам земаља.Структура власништва и инвестициони модел су децентрализовани, пратећи приступ „пројекат по пројекат“, где је сваки национални оператер одговоран за своју територију.
1. Структура власништва (по земљи)
Коридором управља коалиција оператера преносног система (TSO). Ево прегледа ко је власник кључне инфраструктуре дуж руте:
| Држава | Оператор | Власништво |
|---|---|---|
| Грчка | DESFA | 66% у власништву компаније Senfluga (конзорцијума компанија Snam, Enagas и Fluxys); 34% у власништву грчке државе. |
| Бугарска | Булгартрансгас | 100% у бугарском државном власништву (преко Бугарског енергетског холдинга). |
| Румунија | Transgaz | Већинско државно власништво (Румунско министарство енергетике) |
| Мађарска | FGSZ | 100% у власништву МОЛ групе (приватно/јавно трговано). |
| Словачка | Eustream | 51% Словачка држава; 49% ЕПХ (Даниел Кретинскы). |
| Молдавија | Vestmoldtransgaz | Већинско власништво Трансгаза (Румунија) и ЕБРД |
| Украјина | GTSOU | 100% у власништву државе Украјине. |
Власник посебне инфраструктуре
Интерконектор Грчка-Бугарска (IGB): У власништву ICGB AD, заједничког предузећа са 50/50 удела између бугарског BEH-а и IGI Poseidon-а (које је само по себи предузеће са 50/50 удела између грчке DEPA-е и италијанске компаније Edison).
Александруполис FSRU: У власништву Gastrade-а, конзорцијума који укључује породицу Копелузу, GasLog, DEPA, DESFA и Bulgartransgaz (по 20%).
2. Ко инвестира?
Пошто се VGC ослања на надоградњу постојећих мрежа, а не на изградњу новог „мегапројекта“, финансирање долази из три примарна извора:
А. Националне инвестиције и кредити ОПС-а
Свака земља финансира сопствену надоградњу „петљи“ или компресорских станица.
Бугарска: У периоду 2024–2025, Булгартрансгаз је обезбедио преко 269 милиона долара кредита, укључујући велики дугорочни кредит од 102 милиона евра од Уједињене бугарске банке (УББ), за финансирање обилазница Кулата-Кресна и Рупча-Ветрино.
Румунија: Трансгаз је значајно инвестирао у гасовод БРУА и надоградњу реверсног тока Трансбалкана користећи сопствени капитал и комерцијалне кредите.
Б. Финансирање Европске уније
VGC је признат као пројекат од заједничког интереса (PCI). То му омогућава приступ:
Механизму за повезивање Европе (CEF): Директним грантовима за изградњу и студије.
REPowerEU: Средствима посебно намењеним за одвајање ЕУ од руског гаса.
Механизму за опоравак и отпорност (RRF): Користе га државе чланице попут Грчке и Бугарске за модернизацију својих енергетских мрежа.
В. САД Стратешко финансирање
Од 2025–2026. године, Америчка међународна корпорација за финансирање развоја (DFC) и EXIM банка постале су активни учесници.
Оне пружају кредите и финансијске гаранције како би осигурале да коридор може да поднесе повећани извоз течног природног гаса из САД.
Амерички министар енергетике Крис Рајт потврдио је у јануару 2026. да САД желе да „продубе учешће“ кроз техничку стручност и потенцијални капитал за последња уска грла у Бугарској и Румунији.
3. Финансијски подстицаји: „Јединствени производ“
Да би инвестиција била одржива за трговце, оператори преносних система су креирали заједничку тарифну структуру. Крајем 2025. године увели су значајне попусте како би подстакли резервације „од југа ка северу“:Румунија и Молдавија: 50% попуста на транспортне тарифе.Украјина: 46% попуста.Грчка и Бугарска: 25% попуста.
Укратко: Најсиромашније (Бугарска) и најзадуженије (Грчка) државе у ЕУ су приморане да инвестирају у инфраструктуру да би задовољили корумпиране ЕУ бирократе и америчке компаније. Уплашена и корумпирана Бугарска је онемогућила Јужни ток од кога би дебело зарађивала да би сада добила “попуст” од 25%. Овај гас долази у Грчке луке а за то добијају 25% “попуста”. Конкуренција је била толико велика да се некако (на срећу) наши нису “уградили”.
