Вертикални гасни коридор (ВГК) је стратешки енергетски инфраструктурни пројекат осмишљен за транспорт природног гаса (првенствено течног природног гаса, или ЛНГ) из Грчке ка северу преко Балкана до Украјине, Молдавије и Централне Европе.Од почетка 2026. године, пројекат је прешао из теоријског концепта у активну, иако оперативно изазовну, „енергетску окосницу“ за регион.
Аутор: Александар Аџић & Gemini
1. Преглед и циљеви пројекта
ВГК (VGC) није нови цевовод, већ координисани напор да се повеже и надогради постојећа инфраструктура како би се омогућио двосмерни (југ-север) проток гаса. То је кључни стуб плана Европске уније да потпуно укине руски гас до 2027. године.
Примарни циљ: Обезбедити неруску алтернативу за природни гас, користећи грчке ЛНГ терминале (као што су Ревитуса и Александруполис FSRU) и каспијски гас путем Трансјадранског гасовода (TAP).
Кључни партнери: Оператори преносних система (TSO) из Грчке, Бугарске, Румуније, Мађарске, Словачке, Молдавије и Украјине.
Циљ капацитета: Коридор има за циљ потенцијални капацитет од 10 милијарди кубних метара годишње.
2. Инфраструктура и руте
Коридор користи неколико критичних делова инфраструктуре:
Александруполис FSRU: Плутајући терминал у северној Грчкој који служи као улазна тачка за амерички и глобални течни природни гас (LNG).
IGB (Интерконектор Грчка-Бугарска): Витална веза између две земље која је отворена 2022. године.
Трансбалкански гасовод: Првобитно изграђен за транспорт руског гаса на југ, овај масивни гасовод је пренамењен за обрнути ток како би транспортовао гас на север из Грчке у огромна подземна складишта у Украјини.
Активне преносне руте (2026)
Од јануара 2026. године, дефинисане су три главне руте за резервацију капацитета:
Рута 1: Од Ревитуса LNG (Грчка) преко Сидирокастра до Бугарске и ка северу.
Рута 2: Од Александруполиса FSRU преко интерконектора IGB до Украјине.
Рута 3: Директно повезивање TAP-а (каспијски гас) са IGB-ом за северни транспорт.
3. Тренутни статус (јануар 2026
Иако је физичка инфраструктура углавном изграђена, пројекат се тренутно суочава са тржишним и регулаторним препрекама:
Завршетак инфраструктуре: Бугарска је на добром путу да заврши преостале надоградње мреже („петље“ код Рупче-Ветрина и Кулата-Кресне) до октобра 2026. године, што ће уклонити тренутна уска грла.Комерцијални застоји: Крајем децембра 2025. и у јануару 2026. године, неколико аукција капацитета за коридор није успело да привуче понуђаче. Тржишни аналитичари то приписују високим транзитним накнадама, регулаторним кашњењима Европске комисије и конкуренцији јефтинијих рута у Пољској и Литванији.Стратешка подршка: САД и даље снажно подржавају пројекат, видећи га као примарно средство за извоз америчког течног природног гаса (LNG). У јануару 2026. године, амерички министар енергетике Крис Рајт састао се са регионалним лидерима како би разговарали о продубљивању инвестиција и техничке подршке за VGC.
4. Кључни изазови
Цене: Упркос значајним попустима (до 46-50% у неким сегментима), трошкови транзита остају проблем за комерцијалне трговце.
Регулаторне трења: Постоје тензије у вези са начином расподеле капацитета и да ли „наслеђени“ уговори (повезани са руским гасом) у земљама попут Мађарске и Србије ометају модел отвореног приступа коридора.
